Besplatni materijali

Izabrani odlomci iz knjige Preduzetništvo i prateći PDF materijali namenjeni su svima koji žele da saznaju sa kojom ključnom dilemom se susreću preduzetnici i kako da odrede ko su kupci, tj. karakteristike ciljnog tržišta.

---

Odlomak 1: Dilema osnivača

Preduzetnici žele da steknu bogatstvo i zadrže kontrolu nad poduhvatom. Ova dva cilja su međutim po pravilu nekompatibilna. Dilema osnivača se svodi na jednostavno pitanje, šta je prioritet, sticanje ličnog bogatstva ili kontrola poduhvata? Preduzetnik mora da bude iskren u vezi sa tim šta zapravo hoće. Oni koji na vreme ne shvate šta im je važnije, ostaju bez oba. Svetski poznati primeri preduzetnika kao što su Bil Gejts, Anita Rodik, Stiv Džobs i drugi predstavljaju u suštini veoma retke izuzetke koji su uspeli da zadrže kontrolu nad svojim preduzećem i steknu lično bogatstvo. 

Poslovni poduhvat je profesionalna i lična personifikacija osnivača. Preduzetnik je po pravilu uveren da niko drugi ne može bolje voditi poduhvat od njega samog. On ima viziju, uvid u potencijale poslovne ideje, zna koji poslovni model treba primeniti i koje su karakteristike tržišnog segmenta, lično bira zaposlene, gradi tim i razvija interpersonalne relacije, kreirajući organizacionu kulturu kao produžetak sopstvene ličnosti i vrednosti. Kupci, dobavljači, poslovni partneri i drugi  stejkholderi identifikuju poduhvat sa osnivačem, koji je ponosan na svoju kompaniju i izgrađeni status. Preduzetnik je često veoma emotivno vezan za poduhvat, tretirajući ga kao “malu bebu“, koju neguje, brižno čuva i podržava njen rast. Ljubav neretko demonstrira tako što sebi određuju relativno nisku zaradu, nekada čak i nižu od one koju imaju ključni zaposleni. Preduzetnici su vlasnici, to je njihova glavna prednost, tako da sebi određuju platu koja je slična onome što bi zarađivali kao zaposleni u velikoj kompaniji, što nije preterano primamljivo, uzimajući u obzir izloženost riziku. Mnogi preduzetnici su veoma samouvereni i naivni u pogledu mogućih problema. Usled ograničene racionalnosti, oni često donose odluke koje su u konfliktu sa principom maksimiranja profita, odnosno biraju alternative koje nisu finansijski optimalne. Jedno istraživanje je pokazalo da oko 59% preduzetnika veruje da će nečiji posao uspeti, dok 81% smatra da će taj isti posao uspeti ako su oni vlasnici, pri čemu svaki treći smatra da je u tom slučaju verovatnoća uspeha 100%. Pročitajte ceo tekst

Odlomak 2: Segmentacija i definisanje ciljnog tržišta

Jedno od najkompleksnijih pitanja prilikom definisanja marketing plana odnosi se na ciljno tržište. Svest o tome ko su kupci i gde se oni nalaze olakšava mnoge poslovne odluke. Većina preduzetnika pravi tipičnu grešku pretpostavljajući da je cela populacija ciljno tržište. Segmentacija je proces dekomponovanja tržišta na manje celine, segmente, koji imaju neke srodne karakteristike. Ciljno tržište predstavlja jedan ili nekoliko segmenata na koje će biti fokusirani marketing napori, proizvod, promocija, cenovna politika i distribucija. Definisanjem segmenata preduzetnik bolje razume šta je kupcima važnije, cena, pouzdanost, prestiž, razvoj kreativnosti, opremljenost, lokacija, dizajn, itd.

Na početku poslovanja, poduhvati se obično zbog ograničenosti resursa fokusiraju na jedan tržišni segment. Postoje najmanje dva razloga za započinjanje poslovanja na užem tržišnom segmentu: prvo, omogućava poduhvatu pozicioniranje u okviru delatnosti, a da pri tome ne iritira konkurente; drugo, omogućava fokusiranje na zadovoljavanje specifičnih potreba. Tržišni segment mora biti dovoljno veliki i sa potencijalnom rasta, ali istovremeno i relativno nezanimljiv konkurentima. 

Segmentiranje tržišta može biti izvršeno prema više kriterijuma, od kojih su najčešći: Pročitajte ceo tekst

Besplatni materijali su uvod i podrška svima koji razmišljaju da postanu preduzetnici. Mogo više korisnih uputstava i alata pronađite u knjizi.