Najuticajniji preduzetnici današnjice, poput Stiva Jobsa, kreatora Iphone-a ili Elona Muska, koji sa Teslom pomera granice auto industrije, kao i mnogi drugi, imaju izražene neurodivergentne osobine, koje se često povezuju sa autizmom. Opsesivna kreativnost i neobično tumačenje realnosti su im omogućili da kreiraju tehnološke inovacije bez kojih bi život bio nezamisliv.

Oni su sjajni primeri, ali nažalost i izuzeci. Ogroman procenat neurodivergentnih ljudi sa nema priliku, resurse, ni sistemsku podršku da se samostalno izbori za šansu na tržištu rada, tako da njihovi talenti i sposobnosti ostaju u tami. Bez radnog mesta, ekonomski isključeni i socijalno obespravljeni, prepušteni su stihiji bez prilike da žive srećan i ispunjen život.

Autizam je trajno neurorazvojno stanje, koje se kod ljudi ispoljava kroz ponavljajuće obrasce ponašanja, veoma otežanu komunikaciju i probleme u socijalnim relacijama. Zastupljen je u celoj populaciji, bez obzira na etničku ili socioekonomsku pripadnost pojedinca. Obuhvata pridružena stanja kao što su hiperaktivnost (ADHD), disleksija, Aspergerov sindrom, opsesivno-kompulsivni obrasci ponašanja, anksioznost, senzorne poremećaje i mnoga druga.

Autizam kod svake osobe obuhvata jedinstvenu kombinaciju različitih povezanih simptoma, čiji intenzitet određuje stepen ozbiljnosti, od blažih funkcionalnih oblika, preko umerenih do težih stanja, koja se zajednički opisuju kao SPEKTAR. Zbog milion lica kaže se da „kada vidite jednu osobu sa autizmom, videli ste samo jednu osobu sa autizmom“.

Autizam se ne leči i ne nestaje, sa njim se živi i u odraslom dobu. Oko 65–70% osoba sa autizmom ima prosečnu ili iznadprosečnu inteligenciju, otprilike trećina ima intelektualne smetnje. Dakle problem najčešće nije manjak sposobnosti da se obavi određeni posao, problemi imaju drugu prirodu i uzrok. Odrasle osobe sa autizmom suočene su sa diskriminacijom, socijalnom izolacijom i potpunim gubitkom podrške nakon izlaska iz obrazovnog sistema. Za mnoge, punoletstvo znači figurativno „propadanje kroz led“ jer usluge i podrška nestaju, društvo prestaje da brine i ostaju prepušteni sebi i porodici.

Svake godine oko 1.000 dece u Danskoj dobije dijagnozu autizma. Srbija je država sa sličnim bojem stanovnika kao Danska.  Danska Nacionalna Asocijacija procenjuje da više od 3% građana živi sa autizmom, što je oko 160.000 ljudi. Očekuje se da se trend rasta nastavi i u budućnosti. Gde su ta deca u Srbiji? Kada odrastu, gde i kako žive?

Šta ljudi vide, šta misle, a šta je (često) istina? Stigmatizacija autizma potiče uglavnom od toga što obični ljudi jednostavno ne umeju da prepoznaju autizam kada ga vide, čak ni u veoma očiglednim oblicima, neretko ga tumačeći tuđom bezobzirnošću ili čak nevaspitanjem. Ne prepoznaju potencijalne signale, tako da im mnoga ponašanja i postupci deluju čudno, odbojno, nekada i zastrašujuće. Kod dece ili tinejdžera to se po prirodi lakše toleriše, ali u odraslom dobu atipično ponašanje najčešće udara u armirani „zid“ društvenih očekivanja.

Da bi se moglo govoriti o u popravljanju položaja osoba sa autizmom, prvo je potrebno objasniti prosečnom čoveku kako autizam izgleda, da razume potencijalne signale, da nauči kako da ih tumači, ili da bar ne izvlači naprečac pogrešne zaključke o neobičnim ponašanjima kod drugih. Autizam običnim ljudima uliva strah, zatim sledi nerazumevanje, zbog kojeg nastaju predrasude, a njihova direktna posledica je odbacivanje.

Zaposlenje nije privilegija, već preduslov dostojanstvenog života i osnovno ljudsko pravo. Više od polovine ukupnog broja osoba sa autizmom ima radnu sposobnost, ali istraživanja pokazuju da ogromna većina (u Danskoj 75%, a u Srbiji znatno više), nikada nije imala posao, čak ni na određeno vreme. Ovo je veliki problem za pojedinca, porodicu, ali i za celo društvo.

Osoba koja je ekonomski samostalna i uključena u zajednicu postaje snaga svoje porodice i celog društva, a ne obaveza i teret. Istraživanja pokazuju da zaposlenje i samostalnost doprinose ličnoj dobrobiti i boljoj kontroli simptoma autizma u odrasloj dobi tako što:

• poboljšavaju mentalno i fizičko zdravlje
• razvijaju osećaj pripadnosti društvu i prihvaćenosti u lokalnoj zajednici
• popravljaju opšti kvalitet života.

Za razliku od prosečnih neurotipičnih ljudi, za osobe sa autizmom se kaže da su neurodivergentne (neuroatipične), zato što imaju specifične načine razmišljanja i kogntivne predispozicije, koje kod nekih poslova mogu predstavljati specifičnu prednost. Nažalost, u realnosti se dešava da neki ljudi koji imaju obrazovanje, nekada i univerzitetsku diplomu, ozbiljno znanje, vladaju ogromnim brojem činjenica, ali ne mogu da dobiju posao, niti da se uspešno uklope u kolektiv na radnom mestu. Neurodivergentnom čoveku je ovo skoro nemoguća misija da prođe normalan proces regrutovanja, što znači da „padaju“ već na prvom koraku (objasniću vam uskoro i zašto 🙂 ).

Osobe sa autizmom neke tipove poslova mogu da obavljaju uspešno, ali mnoge ne mogu da obavljaju uopšte. Da bi mogli da odgovorimo koji poslovi dolaze u obzir, prvo moramo da znamo šta su prednosti konkretne osobe. Ako se dve osobe sa autizmom mogu veoma razlikovati, u smislu različitih simptoma, kako da znamo za koji tip posla su talentovane? Ovo pitanje zahteva detaljnije objašnjenje, ali ukratko, postoje neke opšte karakteristike koje su zajedničke osobama sa autizmom.

Fokus, kreativnost i neobična percepcija realnosti su neke od tih opštih osobina, koje nekada prevazilaze standardne okvire. Na neverbalnim, vizuelno-prostornim testovima, tamo gde se zahteva detaljnost i preciznost, često prosečan neurotipičan čovek ne može da se takmiči sa neurodivergentnim. U zavisnosti od profila i vrste neurodivergentnosti, prednosti se najčešće ispoljavaju na testovima sistematskog rezonovanja, doslednog praćenja pravila, otkrivanja logičkih grešaka, kreiranja većeg broja ideja, originalnih rešenja, uočavanja grešaka koje drugi ne vide, precizna vizuelna diskriminacija, prepoznavanje obrazaca, mentalna rotacija itd. Ovo su „granice terena“ na kojem mogu da „igraju“ osobe sa autizmom, znači tu treba tražiti tipove poslove koji zahtevaju ove sposobnosti, bez obzira na nivo obrazovanja ili intelektualni kapacitet pojedinca.

Na primer, vizuelni foto-realistični tipovi autista vide i razumeju svet kroz slike i dijagrame, zbog čega im najviše leže poslovi u IT industriji, tehnološkim procesima, video produkciji, vizuelnim umetnostima, dizajnu, marketingu i sl. Poseban tip su ljudi koji su talentovani za logičke aktivnosti i obrasce, zbog čega im najviše leži matematika, administracija i obrada podataka, uslužne delatnosti, rutinski i fazni poslovi sa jasnom strukturom.Verbalni i jezički mislioci su talentovani za duboku, strukturalnu, analitičku upotrebu jezika i izuzetnu tačnost u izboru reči, dobri su u učenju stranih i programskih jezika, kao lingvisti i kreatori sadržaja. Često su bolji u pisanju jer snižava socijalni pritisak, jezik se koristi kao alat, a ne za socijalnu komunikaciju.

Kreirajte radno okruženje u kojem svi mogu da pruže najbolje rezultate i budu srećni. Kako razumeti sve zaposlene i izgraditi neuroinkluzivno radno okruženje ?

Razlike u ponašanju zaposlenih i komunikaciji mogu značajno otežati saradnju na radnom mestu. Kada se ti izazovi ne prepoznaju i ne razumeju, dolazi do stresa, konflikata i neiskorišćenih ljudskih potencijala. Ova obuka pomaže zaposlenima da bolje razumeju različitosti, neobična ponašanja, prevaziđu predrasude i nauče kako da uspešno komuniciraju sa kolegama i menadžerima.

---

NokAUTiramo predrasude o autizmu 🌻

Često se misli da su mnoge autistične osobe savanti, tj. geniji za muziku, matematiku, umetnost i sl., čemu je značajno doprinela maestralna uloga Dastina Hofmana u popularnom holivudskom filmu „Kišni čovek“. U realnosti, mali procenat 5-10% ima posebne sposobnosti, ali to nisu natprirodni talenti. Uska i specifična interesovanja ili veštine, kao što su pamćenje davnih datuma, crtanje na bazi sećanja ili apsolutni sluh su retke i često su u praćeni ograničenjima vezanim za dnevno funkcionisanje (npr. nesposobnost samostalnog oblačenja, ishrane, bezbednog kretanja i sl.).

Kada osobu određena tema zaista zanima, ona može satima da se duboko fokusira (hiperfokusira), potpuno posveti i stekne neverovatno detaljno znanje. Interesovanja mogu biti vozovi, tramvaji, mape linija, svemir, kinder-jaja, jezici, crne rupe, dinosaurusi, istorija, video-igre, države i zasteve, jezici, pisma, greške u kadru filmova, citati, fontovi, liftovi, obrasci, slaganje konca po boji/veličini itd. Kada pričaju ili pokazuju drugima predmet svog interesovanja, prenose zaraznu energiju i entuzijazam. Po nivou sposobnosti da memoriše i analizira podatke neurodivergentan mozak često bez problema može da nadmaši neurotipičan, prosečan.

Sav sadržaj na ovom sajtu zasniva se isključivo na naučnom znanju, verodostojnim istraživanjima i referentnim izvorima, kao i dokazanoj stručnoj praksi. Temelj su činjenice, ne proizvoljni stavovi i mišljenja. Izvori koji su korišćeni i konsultovani mogu se pronaći ovde