ChatGPT je koristan alat za rutinske i uopštene zadatke, za brze jednokratne pretrage, okvirne planove, razvoj šablona, funkcionalno prevođenje teksta i sl. Ali, kada se pređe na specifična pitanja i kompleksnije zahteve u vezi osnivanja biznisa, stvari stoje znatno drugačije.

Na prvi pogled logično, ali…

Evo nekoliko na prvi pogled logičnih saveta koje je ponudio ChatGPT, koji u praksi lako mogu navesti na pogrešan trag:

1. Ako imaš dobar proizvod, ljudi će ga sami pronaći.

Najverovatnije neće.  Proizvod bez marketinga je kao restoran u šumi, niko ne zna da postoji. Skuplje je, ali razumnije predvideti makar mali budžet za marketing.

2. Samo pokreni firmu i klijenti će doći.

Registracija firme nije isto što i spremnost za izlazak na tržište. Mnogo je bolje napraviti minimalni funkcionalni proizvod, izvršiti validaciju ponude i locirati prve kupce, pa tek onda preći na skupe formalnosti. 

3. Ciljaj što širu publiku, tako ćeš imati više kupaca.

Za mali biznis po pravilu je tačno upravo suprotno. Ako su ciljna grupa svi, zapravo nije niko, jer je marketing poruke uopštena, nejasna i neprivlačna. Bolje je usmeriti ograničena sredstva na konkretan tržišni segment, tj. grupu kupaca, sa jasnim rešenjem uočenog problema.

4. Ako već postoji konkurencija, nema smisla da ulaziš u posao.

Netačno, konkurencija je ključni znak da tržište postoji i da ljudi već troše novac na taj proizvod/uslugu. Ono što treba uraditi je analizirati konkurente i pronaći način da se diferencira ponuda, kroz  efikasniju uslugu, servis, distribuciju, cenu i sl.

5. Naplaćuj jeftino dok ne postaneš prepoznatljiv.

Sledeći ovaj savet privlači se pogrešan profil klijenata, potcenjuje sopstveni rad i kasnije veoma teško podiže cena. U trci ka dnu, svi gube. Cenu određuje vrednost koja se pruža, kapacitet  ciljnog tržišta i konkurencija. 

6. Besplatno pruži uslugu na početku, kasnije će ljudi plaćati.

Neće. Očekivanja se kreiraju na početku. Kada se kupci naviknu na besplatnu uslugu, vrlo teško prelaze na model plaćanja. Izuzetak su IT usluge u kojima je rasprostranjen poslovni model freemium, zasnovan na ograničenoj besplatnoj ponudi, ali usmeren na to da kupce prebaci na model pretplate.

7. Kopiraj ono što rade veliki igrači, oni znaju šta funkcioniše.

Velike kompanije imaju druge ciljeve, resurse i poziciju. Ono što njima uspeva, preduzetniku može munjevito uništiti budžet. Treba učiti iz njihovih grešaka i uspeha, ali ne živeti u zabludi da ih je lako slediti, ni kopirati.

Svaki polutačan savet koji bih nekritički ispratila
bi me u realnosti verovatno skupo koštao.

Nisam imala mnogo sreće ni sa direktnim pitanjima: Koliko je tržišno učešće firme X u Srbiji?  Rezultat je bio nagađanje bez stvarnih podataka, uvida u interne izveštaje, ni lokalne i nacionalne baze podataka. Kako da otvorim radnju u Kragujevcu? Odgovor je bez nijansi specifičnih za lokalno tržište, mentalitet i navike potrošača. Kako posluje firma X trenutno? Na pitanja vezana za finansijske i poreske preporuke za firme u Srbiji, nudi neažurne informacije o promenama na tržištu i akvizicijama. Ne uvažava činjenicu da se zakoni brzo menjaju, a porezi zavise od pravne forme, prihoda, delatnosti itd. Pogrešne informacije u ovoj oblasti mogu dovesti do finansijske katastrofe za mali biznis.

Šta ChatGPT ne može?

ChatGPT daje savete koji su možda tačni u nekom poslovnom kontekstu, ali uglavnom nisu vezano za upite koja sam mu ja zadavala. Na neka pitanja odgovori su bili prilično tačni, što znači da, kao i Pinokio, deluje kao da ChatGPT govori istinu, ali:

a. Daje polovične, često netačne i nepouzdane informacije – ChatGPT nudi informacije zasnovane na bazama podataka, koje vremenom gube ažurnost, što znači da su takvi i rezultati pretrage, nepouzdani.  Ovo se posebno odnosi na kompleksne i neodređene upite, kada je rezultat još gori.

b. Razumevanje mu je ograničeno, kreativnost nikakva – ChatGPT nema odgovor na emocije, niti poseduje emocionalnu inteligenciju, što je ključni element marketinga, posebno izgradnje lojalnosti brendu i odnosa sa kupcima. ChatGPT ne razume kontekst, ironiju, preneseno značenje u jeziku koje ljudi instiktivno prepoznaju. Zasnovan je na jezičkim šablonima, bez mogućnosti da razazna nijansirane zahteve, ni kompleksne poslovne probleme.  Nudi mehanički “prazan” tekst, zasnovan na reprodukciji i mozaičkom slaganju, bez kreativnosti svojstvene ljudskom mozgu.

c. Pasivizira intelekt i onesposobljava za poslovne izazove – ogromna količina podataka podsvesno sugeriše čoveku koji ga koristi da je ChatGPT superiorni mozak. Kreira zavisnost usled preteranog oslanjanja i parališe ne samo kritičko mišljenje, već i elementarno zdravorazumsko rezonovanje. Koliko je čovek spreman da se svojevoljno onesposobi i intelektualno povinuje veštačkoj inteligenciji najbolje ilustruje primer studentskog tima koji za osnivanje malog biznisa, za koji je potrebno nekoliko hiljada evra, prihvatio savet da je neophodno 10 miliona evra.

Ako je Chat GPT nepouzdan, šta je rešenje?

Neophodno je naći balans između ljudskog intelekta i primene ChatGPT, kako bi mogao da se maksimalno efikasno koristi. ChatGPT treba tretirati kao koristan dopunski alat koji može da automatizuje rutinske aktivnosti i brzo odgovori, ali ljudski nadzor je neophodan kao i zdravorazumsko zaključivanje kako bi se osigurala kvalitetna relacija sa stejkholderima i rešavali kompleksniji poslovni problemi. Nauka ostaje ključni oslonac. Verujte proverenom naučnom znanju, pouzdanom i potvrđenom kroz iskustva hiljada preduzeća i miliona preduzetnika širom sveta.

© 2025 Jelena Eric Nielsen Dozvoljeno je deljenje sadržaja uz navođenje izvora i linka ka originalnom tekstu na www.jericnielsen.com. Zabranjeno je kopiranje ili objavljivanje dela ili celog teksta bez izričite dozvole autora.

Da li vam se svideo članak?

Prof. dr Jelena Eric Nielsen je redovni profesor preduzetništva i menadžmenta na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

---

Da li koristite Chat GPT , napišite mi u komentaru: